Светосавска порука директорке ОШ „Сечењи Иштван” Суботица, Весне Вајс, на Дан Светога Саве, 27. 1. 2022. године

Сваке школске године на овај дан подсећамо се лика и дела Светога Саве. Један дан у години, 27. јануар,  резервисан је за његово име, за спомињање дела и за слављење заслуга Светога Саве. Да ли је то довољно?

Наравно да – није! Пут који нам је понудио Свети Сава много је дужи, тежи и не остварује се лако.  

Светосавски аманет није поклон који прерастемо; образовање, васпитање, међусобно поштовање и уважавање расту са нама онолико колико смо ми спремни да растемо, да се мењамо набоље и уздижемо борећи се за вредности које су изнад било које идеологије и политике, а израз су ширине и добре воље, љубави и дијалога.

Светосавски пут је и борба за поштовање књиге из које ученици уче, а која је данас обезвређена, за вредност наставничке и ученичке дипломе, за место у друштву, за слободу личности, за заједничку бољу будућност. 

Замислимо нашу школу као један организам, једно тело. Неко од нас је рука, неко нога, један је око, али нико од нас не може рећи другом: не требаш ми, могу без тебе. Сви смо ми у том организму међусобно повезани делови – сваки сарађује са свима. Људско тело најбољи је пример друштва и друговања, сарадње и заједничког живота. И што је важнији орган у телу, он је и већи слуга тела: срце је тако најважнији орган у телу али оно непрестано, без одмора ради и највише служи другима. Тако треба и да је у школи, па и у целокупном друштву: већи треба да помаже мањему, наставник ученику, осмаци петацима, четвртаци првацима, родитељи деци, заједница школи.

И Свети Сава је био као то срце у телу: највећи и најважнији, високога рода, одабрао је да служи у име Бога мањима од себе. Напустивши свога оца и престо, он је служио људима из свога народа. Оснивао је школе, болнице, градио цркве и писао законе, мирио завађену браћу и смиривао ратове.

Тим својим унижењем опет је показао да је највећи. Овакав пут понуђен је свима нама, без обзира на нацију и веру којој припадамо. На том путу се свакога дана учимо да будемо бољи, паметнији, да будемо више људи а мање нељуди; да познајемо себе а разумемо и друге. Да функционишемо у заједничком интересу као различити делови једног организма, уз међусобно поштовање свачије снаге и уважавање свачије вредности.

Данас обележавамо школску славу, али школу и знање треба славити непрекидно.

На томе путу нека нас води пример Светога Саве!

Драги ученици, драги наставници, срећна вам школска слава – Свети Сава!

Весна Вајс