Један од најполуларнијих стручњака за рани развој деце, др Ранко Рајовић, одржао је 2. део семинара за наше наставнике 9. јуна 2018. године. Циљ овог семинара је да се подигну компетенције наставника и да се наставници оспособе за употребу иновативних и стимулативних метода базираних на НТЦ (Никола Тесла центар - одсек МЕНСЕ за даровите) систему учења у настави.

У склопу семинара, др Рајовић је одржао и предавање за родитеље наше школе који су се упркос великом невремену појавили у значајном броју како би чули које су то родитељске грешке које лоше утичу на развој интелигенције код деце. Предавања су прошла у веома ведрој атмосфери чему је свакако допринео сам др Рајовић и аутентичан начин његовог преношења знања. Између осталог, родитељи су сазнали шта родитељи и школа раде добро, а где греше, а ово су само нека од запажања:

1. Деца данас уче репродуктивно, не повезују информације и нису научена да мисле, зато су постигнућа наших ученика лошија од постигнућа ученика из Азије;

2. Презаштићена деца постаће биолошки инвалиди. За мозак је добро кад децу тате у игри бацају у ваздух.

3.Ходање је јако важно за развој мозга, а многи родитељи данас децу возе у колицима чак до четврте или пете године. Поред утицаја на когнитивни развој, дуго гурање деце у колицима доводи и до појаве равних стопала која данас има већ око 70 одсто деце. Свакако би деца требало што више да ходају, а идеално је да ходају боса кад за то постоје услови.

4. Вртење је пожељно. Родитељи не дају да се дете врти да не падне, а дете инстинктивно ради оно што му је важно за мозак: скаче, ротира се. 

5. Беба у првих месец дана види све мутно, као да има диоптрију +20, и примећује једино јаке контрасте. Уместо једноличних, ружичастих или плавих интеријера, у дечју собу требало би барем у том првом раздобљу ставити тамне завесе или тапете које ће бити контраст.

6. Док дете пузи, рукама се ослања на под, а такав притисак на длан активира одређене делове мозга који су важни за каснију интелигенцију. Неки родитељи брзо подижу дете с пода, не желе да се испрља или рукама унесе у уста неку прљавштину или нешто што нађе на поду. Али фаза пузања је јако кратка и ако се тада не догоди специфична стимулација длана, пропушта се добра прилика за развој мозга.

7. Неурони који не раде умиру, а управо неурони природно подстичу децу да скачу. Сваки скок помера тежиште тела у лево или десно па онда морају активирати све мишиће да би одржали равнотежу приликом повратка на ноге, а управљање тиме је активност мозга.“Уместо да забраните детету скакање, пазите на сигурност. А ако заиста желите да подстакнете развој интелигенције детета, родите му брата или сестру, јер једно дете ће скакати пет минута, а двоје ће скакати пет сати“, поручио је родитељима др Ранко Рајовић, и напоменуо да слично скакању, делује и вртење око своје осе, након којег деца понекад и падну.

Др Рајовић је иначе по струци лекар, специјалиста интерне медицине из Србије, који се низ година бавио истраживањима у подручју неурофизиологије и неуроендокринологије, члан је међународног одбора Менса за даровиту децу и сарадник УНИЦЕФ-а, те све популарнији стручњак за рани развој интелигенције.